NAKON deset godina od šokantnog britanskog Brexita pruža se prilika da se svedu prve računice i rezimiraju dometi nove ideologije koja nam je podmetnuta pod pseudonimom, suverenizam.
Sveža istraživanja javnog mnjenja na ovu temu, kako u Britaniji tako i u Evropskoj uniji, pokazuju da su ostrvljani priznali jedan od najneobičnijih i najtežih geostrateških promašaja u svojoj istoriji, kada su se opredelili za izlazak. Nadpolovičnom raspoloženju za povratak Uniji vetar u leđa daju i anketirani građani EU koji su u istraživanju, bez zlobnog ili ciničnog likovanja, pokazali otvorenu spremnost za reintegraciju Velike Britanije.
Nova Evropa kao odgovor suverenizmu
Među evrofanatičnim panevropejcima polako se naziru skice nove Evrope koja bi trebalo da predstavlja jasan i čvrst odgovor suverenistima, što ne bi podrazumevalo samo povratak Britanaca već i integraciju Norveške, Islanda, a možda i Švajcarske. Pretnje sa Istoka i ruska agresija na Ukrajinu, koje su uvele Finsku i Švedsku u NATO, kao i Trumpove pretnje sa Zapada šacovanjem evropskog Grenlanda, snažno doprinose potrebi za integracijama, ovoga puta ne samo kao ekonomskim već bezbednosnim imperativom.
Takođe, čuju se i glasovi da bi neke članice Komonvelta pod krunom, pre svih Kanada, mogle da se pridruže Uniji iz sličnih razloga. Ako su mogli Havaji i Aljaska, pritom udaljeni kopnom hiljadama kilometara od kompaktne teritorije SAD, da 1959. postanu 49. i 50. američka država, zašto ne bi mogli i Kanada, Australija ili Novi Zeland, kao pripadnici britanske zajednice pod krunom, da budu u čvršćoj zajednici sa evropskim zemljama? Jer, ako razbojnik iz Bele Kuće krene na Pacifik, evropski okvir će se ispostaviti kao redak model zaštite i otpora.
