BILO je pitanje dana kada će rat u Ukrajini ući u ovu fazu otvorenog, nemilosrdnog nasilja prema civilima. To je posledica nagomilane i nepodnošljive frustracije već izvesnim neuspehom ruske strane, koja po okrutnosti prevazilazi i terorisanje ukrajinskih civila uništavanjem energetske infrastrukture tokom zimskih meseci rata.
Čašu je prelilo i to što je EU odobrila Ukrajini više od 90 milijardi evra pomoći, što ukazuje da je podrška sa Zapada čvrsta i bezuslovna, čime je još jedna od fatalnih strateških predrasuda Kremlja, o sebičnosti i nemoralnosti Evropljana koji će Ukrajincima okrenuti leđa, pala u vodu.
Rusija je zatečena kao da nije agresor, nego napadnuta
Kada se čovek danas osvrne na više od pedeset meseci ruske agresije, može izvesti čitav niz zbunjujućih i začuđujućih zaključaka u vezi sa ponašanjem agresora.
Prvo što se nameće jeste generalni utisak da je Rusija zatečena i iznenađena ratnim dešavanjima kao da su nju napali, a ne da je ona agresor koji je imao luksuz da bira pravce udara, sredstva i diktira tempo. Da im je neko tada rekao da će rat jednog dana biti prenet duboko u njihovu teritoriju, a tenkovi svedeni na gomilu starog željeza, hladno bi ga ismejali, kao što su se rugali i onima koji su sredinom februara 2022. upozoravali da se sprema agresija na susednu državu.
